– Iskoristio bih priliku da se, na ovoj našoj maloj svečanosti, zahvalim, u ime Kompanije i Grupacije “Boksit”, kao i svih vas ovdje prisutnih i ostalog medicinskog osoblja koje nije sa nama, profesoru Božini Radeviću, za sve ono što je učinio, u proteklih 40 godina, za funkcionisanje i organizovanje zdravstva u Milićima. Mi smo se sreli prije rata ali i tokom ratnih godina, kada je bilo pitanje “Biti il’ ne biti”. Veliki je broj doktora, tada, iz Srbije, dolazio kod nas a među njima i profesor dr Božina Radević, svakako jedan od najpriznatijih. Mi smo pokušali, nakon rata, tadašnju bolnicu registrovati kao javno – privatno partnerstvo, jer smo imali podršku vlasti sa Pala. Bolnica je dobila orden Svetog Save i neka druga priznanja, za sve ono što smo, tokom rata, radili. Međutim, kao što sve bude kod nas, uvijek postoje oni ljudi, kojima smetaju uspješni i moralni i koji daju svoje znanje za interes društva, tako da nam je bilo zabranjeno da radimo. Prije 15 godina smo se našli i razgovarali da ponovo pokrenemo zdravstvo u Milićima, prije svega u formi pružanja usluga primarne zdravstvene zaštite, za zaposlene i članove njihovih porodica, kao i ostalim građanima. Osnovali smo naš Specijalistički medicinski centar a potom smo organizovali i Bolnicu iz hirurških oblasti, u okviru koje je bilo i Porodilište. Profesor je tome dao značajan doprinos i samo njegovo ime, kada spomenete, bilo gdje, znači mnogo. Imao sam priliku da se susrećem sa mnogim vrhunskim medicinskim radnicima, po raznim klinikama u Beogradu i kojekuda, i svi su imali, za njega, samo riječi hvale. Ovdje kod nas je radilo 10 vrhunskih doktora, načelnika pojedinih klinika, sa VMA. Čuo sam priču, jednog od Načelnika, prilikom jednog druženja u Beogradu, vezano za presađivanje jetre, koju je obavio profesor Radević. Rekao je da je bio zatečen, ne samo stručnošću nego i izdržljivošću profesora Radevića jer, za 10 časova, koliko je trajala operacija, profesor Radević nije izašao iz sale. Po njemu, niti kao stručnjak, niti kao čovjek, nije se rodio u srpskoj medicini, i niti će se roditi za narednih stotinu godina, kao što je profesor Radević. Vrijeme čini svoje, treba se posvetiti i porodici, koja mu je bila najveća podrška u svemu što je radio, kao i svojoj supruzi. Još jednom da kažem: Hvala mu za sve. On je uvijek dobrodošao kod nas, kao i njegova porodica. Profesor je sam izrazio želju da više ne radi operacije, iako ja smatram da je još uvijek vitalan i da može da radi, ali to je ipak na kraju njegova želja i izbor i mi ćemo to poštovati. Noge su mu hitre, ruke se ne tresu, očni vid mu je odličan i operiše bez naočara. Malo je usporio u hodu, tako da ćemo sada morati malo sporije šetati.
Iskoristiću priliku da Vam uručim Zahvalnicu, u ime Kompanije i Grupacije “Boksit”, u čiji sastav ulaze i Specijalistički medicinski centar, kao i Specijalna bolnica iz hirurških oblasti, za dugogodišnju saradnju i pruženu pomoć u organizaciji zdravstva i zdravstvenih usluga”- rekao je Predsjednik.

Prof dr Božina Radević vrhunski je stručnjak iz oblastiopšte i vaskularne hirurgije, bio je prvi rukovodilac programa transplatacije u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Realizator je prvih transplatacija jetre u Srbiji, po čemu je ušao u istoriju srpske medicine. Pored toga, bio je redovni profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef nastavne baze hirurgije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Autor je tri i koautor pet knjiga iz oblasti medicine. Objavio je više od 200 stručnih i naučnih radova i član je nekoliko domaćih i inostranih, profesionalnih specijalističkih i subspecijalističkih udruženja. Čovjek, čije su ponašanje i svaka izgovorena riječ dokaz da je tačna izreka „skromnost je vrlina“, zahvalio se svojim kolegama i iskoristio priliku da se prisjeti svog poznanstva sa predsjednikom Grupacije “Boksit”, mr Rajkom Dukićem:
– Ja Rajka pamtim iz njegovih još najmlađih dana, naših najmlađih dana, a sretali smo se u Tuzli. Nismo poznavali jedan drugog, ali smo se nekako privukli. Bilo je čudno malo, malo pa se sretnemo. Jednoga dana, dobar dan, dobar dan, predstavimo se jedan drugom, popričamo. On meni kaže gde radi i kaže, ja Vas pozivam da dođete da posetite Miliće. Ja dođem i od tada se mi srećemo malo češće. Da ne dužim mnogo, rat je mene zatekao u Tuzli i kada sam ja uspeo da izađem iz Tuzle, onda je već drugi, treći dan, Rajko me zvao. U tim uslovima sam radio vrlo teške operativne zahvate. Tada sam ja rekao: ”Rajko je taj pravi čovek i srećan sam što se znam sa njim”. Zajednički smo učinili puno, a on se trudio neverovatno. Veliki broj, teških ranjenika smo uspeli da spasemo, ja i veliki broj doktora, koje je Rajko okupio. Ja sam napustio Tuzlu i otišao za Beograd, ali sam nastavio saradnju sa Rajkom. Cenio sam svaki susret sa njim i sada i sve ove buduće godine, koje su pred nama. Hvala Rajku na njegovoj podršci meni. Ja sam dugo godina dolazio u Miliće i radio, nadam se uspešno. Rajko hvala ti- kazao je prof dr Božina Radević.

Pored Milića, veliku zahvalnost prof dr Božini Radeviću duguju i Tuzlaci, kao jednom od osnivača moderne hirurgije na UKC-u Tuzla gdje je, kao hirurg radio preko dvadeset i pet godina. Bio je takođe mentor i učitelj mnogim vrsnim ljekarima, kao redovni profesor hirurgije i šef katedre hirurgije – Medicinski fakultet Tuzla.